Silno sam željela promijeniti
uvjete u kojima raste drveće.
Ja sam dijete.
S neograđene vrbe
iza rodne kuće
kišom sam plašila
nevidljive akrobate.
Ja sam dijete.
Moj je otac volio slušati glazbu usred
poslijepodneva.
Od srušenih snježnih tunela
običavao je raditi harmonike.
Ja sam dijete.
Moja je majka recitirala pjesme u svojemu golemom
naslonjaču.
Njezin je glas bio od noći i oblaka.
Od oka, cvijeta, utrobe.
Ja sam dijete.
Iz večeri u večer, u tu je vječnost dolazio moj stric.
Krhak i loše odjeven.
Zvuk njegove violine me je jako rastuživao.
Ja sam dijete.
Imala sam tri brata.
Naše su se igre odvijale između grobova i zvijezda.
Ništa nije bilo nemoguće u tome svemiru obješenom
na krila ptica.
Ja sam dijete.
Jednoga dana moje se tijelo umorilo.
U tragičnoj zamisli i grudi su mi nezamislivo narasle.
Slijedi prva ljubav, glumatanje, prijekori,
nasmijano lice okrenuto lošem vremenu.*
Nerazumnost.
Ja sam dijete.
Mrtvo.
*Al mal tiempo bueno cara – španjolska izreka.
MARIAAGUA MEDIAAGUA*
I reče Isus:
– Kraljevstvo nebesko,
bit će od onih koji ništa nemaju.
A ja sam rekla ISUSU:
– Tako će biti.
I Isus se smijao.
I ja sam se smijala kao Isus.
I reče Isus:
– Kako se zoveš?
I ja sam rekla Isusu:
– María.
– I Isus je rekao:
Kao moja majka.
I ja sam rekla Isusu:
– Ne, moje je ime Mariaagua mediaagua.
Iz Čilea sam.
I Isus reče:
– Gdje se nalazi Čile?
A ja sam se, ukorena, nasmijala.
Isus je počeo
krvariti.
*Agua – voda.
* Mediaagua – krov s jednim nagibom.
VELIKI PETAK
Viernes Santo
Uzdiže se oštar i srčani dim.
Sloboda pada u nesvijest.
Ljudi pjevaju o svojoj vlastitoj smrti.
Mladost gubi svoje vječne ptice ševe.
Neka prolaze tužna vremena,
žamor vječnih proricanja.
Protusloveći,
večer mi pokazuje svoje svjetlo zrcalo,
mitsku vladavinu spokojnoga
dječjeg života.
Slučajno,
moje srce traži prisutnost
toga bijeloga i otvorenog Boga.
Njegovoga križa, njegovoga posljednjeg zvona.
Trebam ga.
PETA PJESMA
Poema cinco
Priljubljena uz tvoje tijelo
utrobom
pokrivam vrata.
Izabrala sam ovu bijelu ulicu,
njezine mokre
krovove.
Jedini način
za ispuniti svjetiljkama moj ured.
Novi je dan
na jugu.
Novi,
kao tek skicirana gradska četvrt i
bliži mojemu prvom postanku.
Tu ću te pronaći
kad posiješ zrno
kako bi mi dao obline.
OTROK SEM
Yo soy el niño
Močno sem želela spremeniti
pogoje, v katerih raste drevje.
Otrok sem.
Z neograjene vrbe
za rojstno hišo
sem z dežjem strašila
nevidne akrobate.
Otrok sem.
Moj oče je rad poslušal glasbe sredi
popoldneva.
Iz zrušenih snežnih predorov
ponavadi delal harmonike.
Otrok sem.
Moja mama je recitirala pesmi v svojem velikanskem
naslonjaču.
Njen glase je bil večji od noči in oblaka.
Od očesa, cveta, drobovja.
Otrok sem.
Od večera do večera je v to večnost prihajal moj stric.
Krhek in slabo oblečen.
Zvok njegove violine me je zelo žalostil.
Otrok sem.
Imela sem tri brate.
Naše igre so se odvijale med grobovi in zvezami.
Nič ni bilo nemogoče v tem vesolju, obešenem
na krila ptice.
Otrok sem.
Nekega dne se je moje telo utrudilo.
V tragični nameri so mi tudi prsi nepojmljivo zrasle.
Sledi prva ljubezen, prenarejanje, graje,
nasmejan obraz obrnjen slabemu času.*
Nerazumnost.
Otrok sem.
Mrtev.
*Al mal tiempo bueno cara – španski rek.
MARIAAGUA MERDIAAGUA*
In pravi Kristus:
– Kraljestvo nebeško
bo tistih, ki nič nimajo.
Jaz pa sem rekla JEZUSU:
– Tako bo.
In Jezus se je smejal.
In sem se smejala kakor Jezus.
In je rekel Jezus;
– Kako se imenuješ?
In sem rekla Jezusu:
– Marija.
In Jezus je rekel:
– Kakor moja mati.
In sem rekla Jezusu:
– Ne, moje ime je Mariaagua mediaagua.
Iz Čila sem.
In Jezus je rekel:
– Kje se nahaja Čile?
In jaz sem se ograjana, nasmejala.
Jezus je začel
krvaveti.
*Agua – voda.
*Mediaggua – streha z enim nagibom.
VELIKI PETEK
Viernes Santo
Dviguje se oster in srčen dim.
Svoboda se onesvešča.
Ljudje pojejo s svoji lastni smrti.
Mladost izgublja svoje večne slavce.
Naj minevajo žalostni časi,
hrup večnih prerokovanj.
Z nasprotovanjem
večer mi kaže svoje svetlo zrcalo,
mitično vladavino spokojnega
otroškega življenja.
Po naključju
moje srce išče prisotnost
tega belega in odprtega boga.
Njegovega križa, njegovega zadnjega zvona.
Potrebujem ga.
PETA PESEM
Poema cinco
Privijem se k tvojemu telesu
z drobovjem
pokrivam vrata.
Izbrala sem to belo ulico,
njene mokre
strehe.
Edini način,
kako napolnim s svetilkami svoj urad.
Nov dan je
na jugu.
Nov,
kako komaj skicirana mestna četrt in
bližji mojemu prvemu nastanku.
Tu se bom našla,
ko boš zasejal zrno,
da bi mi dal obline.
