Živote, ja te ništa ne tražim.
Daj mi grumen zemlje za uzglavlje
i bit ću zadovoljan.
Neka mi zvijezde iznad mene
pruže sreću.
Ljubav krasi moje dane
i uljepšava mi put.
Postoji li veća sreća?
Za sebe ne tražim ništa.
BRAČ
Umetnut u more poput nekog briljanta,
Brač moja rodna gruda što podsjeća na Eden,
izgleda kao da sanja u beskrajnom
miru sumraka. Daleko sunce
ljubi ga s ljubavlju; poslije se udaljava
i polagano uranja u prazninu.
Raspršuje prvu zvijezdu i, za tren, rijeka
svjetlosti s neba obasjava more.
A kad padne noć, u prokopima
otoka u okolici proviruje tisuće fenjera
i gleda kroz prozore
da bi se zatim izgubili u magli
i uzjahavši pjenu na atima zore,
umrli na dalekim vrhuncima.
MIR VIŠE NE POSTOJI
(La paz ya no existe)
Mir? Mir više ne postoji.
Već dugo ga nema,
možda se više neće ni vratiti.
Mir? Mir više ne postoji.
Otišao je krvareći od muke
jer je vidio tolika srca
puna mržnje i bez ljubavi.
Krvareći od muke, otišao je.
Od dana kad je nestao,
među ljudima se opažaju
samo čemer i bol.
Posvuda tjeskoba,
nada koja vene,
razaranje i smrt.
SUTIVAN
Kraju moj, mjesto mojih predaka,
u zakutku mora izgubljeno.
Ti si komadić Obećane Zemlje
okružen vinogradima i cvijećem.
Na tvojim poljima pokrivenim zelenilom
miriše šafran, na vjetru sja zlato svijetle kamilice
što blista svojim veličanstvenim sjajem.
Nema ničega, ničega nema što na tebe podsjeća -
a kad te se sjetim, srce mi se izgubi na nevinim
stazama moga djetinjstva.
Ne želeći to, ponekad, iznenada,
sjetan se vraćam u to vrijeme
i opajam se svjetlošću i miomirisima.
SRETAN SAM
(Soy feliz)
Ah, hvala Bogu što se može ljubiti i živjeti
ovako kao što živim ja! Koračam posvuda
ostavljajući kišu zvijezda
i smijem se i pjevam jer sam sretan.
Kako li se samo divim bićima i stvarima!
Budućnost me nikada ne brine.
Sijem ljubav, puno ljubavi, žanjem ruže
i uživam u vječnom blaženstvu življenja.
Bogatstva, zbog čega? Imovina, zašto?
Tražim blago mjesečevo srebro
i zlato u polenu jasmina.
U svakom čovjeku štujem brata,
svima na jednak način pružam ruku
i živim veselo jer sam sretan.
PODIGNI JEDRA
(Iza las velas)
Osnažena srca, podigni jedra i kreni naprijed,
slijedi put koji ti zacrtava sunce.
Na Istok, uvijek na Istok. Nada
je na Istoku, i Istok je Bog.
Pod vedrim nebom lome se valovi,
pleše pjena iznad plavog mora.
Na Istok, uvijek na Istok. Istok je svjetionik,
izvor života i vrelo svjetlosti.
Sutra kad završi naše putovanje
i kad se usidrimo u morima u kojima valovi ne udaraju neprekidno,
okrenut ćemo pramac prema Istoku, a lice prema Suncu.
I tamo, sa zjenicama uprtim prema Istoku,
uspavani, osjetit ćemo na čelu
božanski poljubac svjetlosti.
HVALA ZA SVE
(Gracias por todo)
Hvala, Gospodine, za sve što si učinio
da me usrećiš, ali tužan sam i
sjetan zbog ove gorke samoće
koja me poput tereta pritišće.
Hvala za sve. Ali, budući da je odsutna
ona koja je razveseljavala moje dane, odjednom,
moje tijelo bez samilosti nagriza tjeskoba
i za tren uguši moju nadu.
Sve uokolo odmah potamni.
Moj nemir zavija, moja strepnja jača
a bol mi steže srce.
Ah, Gospodine, gledam tvoje tužno lice,
i pomislim zatim da si puno patio.
Pomiren sa sudbinom zibam svoju bol.
Življenje, ničesar te ne prosim.
Daj mi grudo prsti za zglavje
in zadovoljen bom.
Naj mi zvezde nad mano
dajejo srečo.
Ljubezen krasi moje dneve
in mi olepšuje pot.
Obstaja mar večja sreča?
Za sebe ne prosim nič.
BRAČ
Vstavljen v morje kakor kakšen diamant,
Brač, moja rodna zemlja, ki spominja na Eden,
zgled, kakor da sanja v brezkončnem
miru mraka. Daljno sonce
poljublja ga z ljubeznijo, se potem oddaljuje
in se počasi potaplja v praznino.
Razprši prvo zvezdo in v trenutku reka
svetlobe z neba osvetljuje morje.
A ko pade noč, v jarkih otoka,
v okolici pokuka tisoče svetilk
in gleda skozi okna
in se potem izgubijo v megli.
Zajahajo peno belcih.zore
in umrejo na daljnih vrhovih.
MIR VEČ NE OBSTAJA
(La paz ya no existe)
Mir? Mir več ne obstaja.
Že dolgo ga ni,
morda se več ne bo niti vrnil.
Mir? Mir več ne obstaja.
Odšel je krvaveč od muke,
ker je videl toliko src
polnih sovraštva in brez ljubezni.
Krvaveč od muke je odšel.
Od dneva, ko je izginil
je med ljudmi čutiti
samo grenkoba in bol.
Povsod tesnoba,
upanje, ki vene,
razdejanje in smrt.
SUTIVAN
Kraj moj, mesto mojih prednikov,
v kotičku morja izgubljeno.
Ti si košček Obljubljene Dežele,
obkrožen z vinogradi in cvetjem.
Na tvojih poljih, pokritih z zelenjem
diši žafran, na vetru sije zlata svetloba kamilice,
ki se blešči s svojim veličastnim sijajem.
Ničesar ni, ni ničesr, kar spominja nate,
a ko se te spomnim, se mi srce izgubi na nedolžnih
stezah mojega otroštva.
Nehote se včasih, naenkrat
otožen vračam v tisti čas
in se opajam s svetlobo in vonjavah.
SREČEN SEM
(Soy feliz)
Ah, hvala Bogu, da je mogoče ljubiti in živeti,
tako kakor živim jaz! Hodim povsod
in puščam dež zvezd
in se smejim in pojem, ker sem srečen.
Kako se samo čudim bitjem in stvarem!
Prihodnost me nikoli ne skrbi.
Sejem ljubezen, veliko ljubezni, žanjem vrtnice
in uživam v večni blaženosti življenja.
Bogastvo – zakaj? Imovina – zakaj?
Iščem blago mesečevo srebro
in zlato v pelodu jasmina.
V vsakem človeku spoštujem brata,
vsem enako podajamo roko
in živim veselo, ker sem srečen.
DVIGNI JADRA
(Iza las velas)
Okrepljenega srca dvigni jadra in kreni naprej,
sledi poti, ki ti jo začrtava sonce.
Na Vzod, vedno na Vzod. Upanje
je na Vzhodu in Vzod je Bog.
Pod vedrim nebom se lomijo valovi,
pleše pena nad modrim morjem.
Na Istok, vedno na Vzod. Vzod je svetilnik,
izvir življenja in vir svetlobe.
Jutri, ko se konča naše potovanje
in ko se zasidramo v morjih, v katerih valovi ne udarjajo neprestano,
bomo obrnili čoln proti Vzhodu in obraz proti Soncu.
In tam bomo z zenicami, uprtimi na Vhod,
uspavani, občutili na čelu
božanski poljub svetlobe.
HVALA ZA VSE
(Gracias por todo)
Hvala, Gospod, za vse, kar si storil,
da me osrečiš, a žalosten sem in
otožen zaradi te grenke samote,
ki me kakor breme teži.
Hvala za vse. A ker je odsotna
ona, ki razveseljuje moje dneve, naenkrat
moje telo brez usmiljenja razžira tesnova
in v trenutku uduši moje upanje.
Vse naokrog takoj potemni.
Moj nemir tuli, moj strah se krepi
in bolečina mi stiska srce.
Ah, Gospod, gledam tvoj žalostni obraz
in pomislim nato, da si dosti trpel.
Pomirjen z usodo zibljem svojo bol.
