DRVO POVIJENO OD VJETRA / OD VETRA UPOGNJENO DREVO
PROLAZAK CIGANA
(El paso de los gitanos)
Magdaleni Eterović Martinić
Majko,
ostala si sama,
umanjivši se u tuzi
koja suzama smanjuje udaljenost.
Tvoj sin,
nepromišljeni berač zvijezda,
krenuo je prema noćnim tajnama;
hodajući u cipelama koje mu ne pripadaju,
ne zaboravlja tvoj lik
drveta povijenog od vjetra.
Majko,
tvoja je prisutnost bajka,
zvijezde tvojih očiju motre
lijepo vrijeme iza prozora,
korake tvojih ljubljenih
po pločniku predgrađa.
Majko,
Ti nisi od krvi i mesa.
Ti si anđeo koji je pao za stol koji je tvoj sin napustio,
tvoja šutnja
toplo je krilo u kojemu umiru moja zimska strahovanja.
Majko,
vrijeme je nevjerojatno brzo proteklo.
Više nismo isti, ali, ipak,
danas bih se,
dok traje prolazak Cigana,
želio sakriti iza tvoje suknje.
POVRATAK KUĆI
(El regato al hogar)
Kasno je,
kiša skida koru drveća.
Povratak kući uvijek je spor,
zaustavljam se po uglovima kako bih skupio vodu rukama.
Razaznajem svjetla svoje kuće,
na njihovim štitnicima
stvorili su se
tamni kristali.
Moja me majka čeka i plete vuneni prsluk.
U mojoj sobi neko je dijete koje čita Julesa Vernea
i pokušava obuhvatiti Mjesec.
EPITAF
(Epitafio)
Ako danas ili sutra,
umoran od biti i ne biti
umrem negdje na putu,
molim samo
da mi se prijatelji napiju
i da noću bace moj pepeo
u hladne vode moga djetinjstva
koje sam toliko volio da ga nikad ne mogu zaboraviti.
MIMO GREDO CIGANI
(El paso de los gitanos)
Magdaleni Eterović Martinić
Mati,
ostala si sama,
zmanjšala si se v žalosti,
ki s solzami zmanjšuje oddaljenost.
Tvoj sin,
nepremišljeni trgač zvezd,
je odšel proti nočnim skrivnostim,
hodi v čevljih, ki mu ne pripadajo,
ne pozablja tvoje podobe
drevesa, upognjenega od vetra.
Mati,
tvoja prisotnost je bajka,
zvezde tvojih oči motrijo
lepo vreme za okni,
korake tvojih ljubljenih
po pločniku predmestja.
Mati,
ti nisi iz krvi in mesa.
Ti si angel, ki je padel za mizo, ki ga je tvoj sin zapustil,
tvoj molk
je toplo krilo, v katerem umirajo moje zimske bojazni.
Mati,
čas je neverjetno hitro minil.
Nismo več enaki, a vendar
bi se rad,
ko gredo mimo Cigani,
danes skril za tvojim krilom.
VRNITEV DOMOV
(El regato al hogar)
Pozno je,
dež lupi lubje drevju.
Vrnitev domov je vedno počasna,
ustavljam se po vogalih, da bi zbral vodo z rokami.
Razpoznavam luči svoje hiše,
na njihovih zaslonih
so se napravili
temni kristali.
Moja mati me čaka in plete volneni telovnik.
V moji sobi nek otrok bere Julesa Verne
in poskuša zaobjeti Mesec.
EPITAF
(Epitafio)
Če danes ali jutri,
utrujen od biti in ne biti,
umrem nekje na poti,
prosim samo,
da se moji prijatelji napijejo
in da ponoči vržejo moj pepel
v hladne vode mojega otroštva,
ki sem ga imel tako rad, da ga nikoli ne morem pozabiti.
