Силата на сомнежот
те прави
уште понемоќен.
и на својот лик
ти нуди несигурност.
Те задушува
и те смрзнува.
А понекогаш
и вознемирува.
Зошто веруваш во лаги?
ВЕРА
Секое утро
ги собираш парталите
пред да седнеш на тркалезната маса.
И палиш по една свеќа
за секој од нас.
Срамежливо почнуваш да говориш,
спокојно да не подучуваш;
Но, не се предаваш
- ниту себе, ниту нас.
Ги координираш своите движења,
како да одиш на некое далечно патување.
Моќта на менувањето на сликите
те тера да веруваш само во себе.
ЛУЃЕ
Тешко е да се најдат зборови.
И притоа, тие,
да се стават на вистинското место.
Во почетокот на твоето создавање
постоеше нашиот круг на живот.
Како да си единствен
што умее да нанесе рана.
Длабока рана, човеку!
ШАХ
Моментот на слабост
целосно ме истоштува.
Беспомошно
-само треперам,
како сламка.
Бездруго –
давам отпор.
Рамнодушно ме гледаш
додека те прашувам:
»Зошто служат пријателите?«
DUŠA
Moč dvoma
te dela
še bolj nemočnega.
In na svojem obličju
ti ponuja negotovost.
Duši te
in te zmrzuje.
Včasih pa
tudi vznemirja.
Zakaj verjameš lažem?
VERA
Vsako jutro
pobereš cunje
preden sedeš k okrogli mizi.
In prižgeš po eno svečo
za vsakega od nas.
Sramežljivo začneš govoriti,
spokojno nas podučuješ;
Vendarle, ne predaš se
– niti sebe niti nas.
Koordiniraš svoje gibe,
kot da greš na neko daljno potovanje.
Moč menjanja slik
te sili, da verjameš le vase.
LJUDJE
Težko je najti besede.
In jih poleg tega
postaviti na pravo mesto.
Na začetku tvojega ustvarjenja
je obstajal naš krog življenja.
Kot da si edini,
ki zna raniti.
Globoko raniti, stari!
ŠAH
Trenutek slabosti
me popolnoma izčrpa.
Nemočno
– samo drhtim,
kot slamica.
Vsekakor –
upiram se.
Ravnodušno me gledaš,
ko te sprašujem:
»Zakaj imamo prijatelje?«